Edukacija

Hranljive materije za svoj život i razvoj biljke najvećim delom uzimaju iz zemljišta. Ostatak svojih potreba zadovoljavaju iz atmosfere.

U poslednje vreme, kod nas se sve češće koristi termin „ekološka poljoprivreda“. Mnogi upotrebljavaju ovaj termin, a mnogobrojna su i tumačenja. U široj javnosti, pod ekološkom poljoprivredom uglavnom se podrazumeva proizvodnja „zdrave hrane“ tj. poljoprivredna proizvodnja bez upotreba hemikalija (mineralnih đubriva, pesticida i sl.). 

Tridesetih godina prošlog veka, osnovan je pokret koji je argumentovano ukazivao na to da velika primena sintetičkih hemijskih sredstava čiji se ostaci zadržavaju u hrani, biljkama i zemljištu trajno utiče na pogoršanje životne okoline a samim tim na zdravlje sadašnjih i budućih generacija.

Narušavanje bioloških ciklusa u prirodi, specijalizacija poljoprivrede, intezivna a posebno neodgovarajuća primena hemije, doveli su, ne samo do narušavanja prirodnih resursa, već i kvaliteta hrane, a to znači i ugrožavanja zdravlja čoveka.