Zemljište – izvor života
Hranljive materije za svoj život i razvoj biljke najvećim delom uzimaju iz zemljišta. Ostatak svojih potreba zadovoljavaju iz atmosfere.
“Ekološka poljoprivreda” – šta je to?
U poslednje vreme, kod nas se sve češće koristi termin „ekološka poljoprivreda“. Mnogi upotrebljavaju ovaj termin, a mnogobrojna su i tumačenja. U široj javnosti, pod ekološkom poljoprivredom uglavnom se podrazumeva proizvodnja „zdrave hrane“ tj. poljoprivredna proizvodnja bez upotreba hemikalija (mineralnih đubriva, pesticida i sl.).
Proizvodnja hrane bez hemije
Tridesetih godina prošlog veka, osnovan je pokret koji je argumentovano ukazivao na to da velika primena sintetičkih hemijskih sredstava čiji se ostaci zadržavaju u hrani, biljkama i zemljištu trajno utiče na pogoršanje životne okoline a samim tim na zdravlje sadašnjih i budućih generacija.
Korak u budućnost
Narušavanje bioloških ciklusa u prirodi, specijalizacija poljoprivrede, intezivna a posebno neodgovarajuća primena hemije, doveli su, ne samo do narušavanja prirodnih resursa, već i kvaliteta hrane, a to znači i ugrožavanja zdravlja čoveka.
Sindženta preti: Bez naše dozvole više niko neće moći da posadi papriku
Ponašaju se poput bogova. Prisvajaju vode, šume, prirodu, a sada i seme. Pitanje je kada će vrle evropske privatne korporacije da prisvoje vazduh i početi da ga naplaćuju. Prema svemu sudeći, to je moguće i zapravo vrlo verovatno. Naime, evropska kompanija Sindženta, koja inače proizvodi GMO seme, sada želi da patentira seme paprike. Da, dobro ste pročitali. Oni žele da patentiraju seme, što znači da bez dozvole više niko nigde neće moći da posadi papriku.
Prehrambena zavisnost
Poljoprivreda ne sme biti industrija, trebamo je vratiti vek unazad, a seljaka i zemlju uzajamno vratiti jedno drugome. Na tu temu navode nas različite staze sa raznih polazišta. Većina struke reći će da ekološka proizvodnja ne može prehraniti stanovništvo, da je realno desetak posto takve hrane, prehrambena industrija ima sve labavije kriterijume o hemijskim dodacima hrani i zloupotrebljava nauku, slabo obrazovanje i siromaštvo potrošača dovodi do stagnacije u edukaciji: što to uopšte jeste ekološka ili organska hrana . Nedelotvorne inspekcije, da samo izbace nepropisno deklarisanu hranu, ispraznile bi više od polovine dućanskih polica.Opširnije: Prehrambena zavisnost
Tanjir pun GM škarta
U „Mekdonaldsu“ tvrde da ne koriste GM sirovine, ali ne garantuju da živina nije hranjena GM sojom. „Monsanto“, lider u proizvodnji semena GMO, donirao seme za poplavljena područja.
Evropa kupuje sve organsko
Naša zemlja nedovoljno koristi potencijale koje nudi proizvodnja sve traženijih prirodnih namirnica.
Organska hrana je najveća izvozna šansa Srbije, jer sve što se proizvede – proda se, pa naša zemlja ne može da podmiri ni domaće, a kamoli potrebe evropskog tržišta za ovom vrstom hrane.
Kupaca ima, na rafu nema
Proizvođači tradicionalne hrane u našoj zemlji i dalje teško plasiraju svoju robu na tržište. Problem nelojalna konkurencija i jeftina, ne tako kvalitetna hrana. Loša naplata.
Proizvođačima domaće prirodne hrane pristup na tržište znatno je otežan. Na plasman robe u velikim trgovinskim lancima ne mogu da računaju zbog nedovoljno kapaciteta, a visoka cena proizvoda dodatno im sužava prostor za prodaju. Međutim, kako sami kažu, kupaca za njihovu visokokvalitetnu robu ima, ali im nelojalna konkurencija pravi probleme.
Skorašnji komentari