U Srbiji se godinama na nekoliko hiljada hektara uzgaja genetski modifikovana (GMO) soja, uprkos zakonu iz 2009. koji izričito zabranjuje sađenje takvih biljaka i promet proizvoda za stočnu i ljudsku ishranu sa sadržajem GMO, upozorio je u utorak agroekonomista Miladin Ševarlić.
Otvaranje Srbije za genetski modifikovanu hranu ne znači i obavezno deklarisanje takve robe. Sadržaj GMO manji od jedan odsto ne mora biti naveden na etiketi.Opširnije: Etikete kriju mutirane gene
Znate onu priču ‘Carevo novo odelo’? GMO je upravo to. Mi svi treba da budemo to dete koje će reći da je car go. Budućnost su ljudi koji se bave organskom poljoprivredom, koji žive u skladu sa prirodom, koji priznaju prava prirodi isto kao što priznaju prava ljudima, kazala je aktivistkinja Vandana Šiva.
Po obrazovanju sam kvantna fizičarka, i fizičari dobro znaju da, kada uzmete deo iz celine ili ga izmenite, da to više nije ista celina i da se posledice teško mogu sagledati. To bi trebalo da znaju i biolozi. Veštački izmenjeni gen jednog semena jednom pušten u prirodni ekosistem može da utiče na milion načina na okolinu, i te efekte niko nije u stanju da sagleda.
Krilatica da “zdravlje ulazi na usta”, više se ne odnosi samo na pravilnu ishranu u smislu redovnosti obroka i njihovog sadržaja. Pitanje kvaliteta proizvoda koji stižu na našu trpezu postaje imperativ savremenog čoveka. Organska hrana sve više obuzima razvijeni svet zbog težnje da se zdravlje blagovremeno sačuva.
Uprkos zabrani, ni našu zemlju ne zaobilaze proizvođači genetski modifikovane hrane. Namirnice od sirovina kojima je izmenjena struktura, nemaju ni oznake ni upozorenja.
Zvanično je zabranjena, ali i u Srbiji se već koristi genetski modifikovana hrana. Uvozimo meso iz zemalja gde se uveliko stoka hrani žitaricama sa izmenjenim genima, namirnice se filuju raznim veštačkim dodacima, a gazirani napici bez šećera zasluđuju se sladom kukuruza, koji je prošao proces genetskog inženjeringa.
Sve više se govori o tome da se u Srbiji u toku leta planira donošenje izmena i dopuna Zakona o genetski modofikovanim organizmima (GMO). Prethodni zakon, iz prošle godine, izričito je zabranjivao gajenje i prodaju genetski modifikovane (GM) hrane u našoj zemlji.
Velike mogućnosti organske proizvodnje nedovoljno su iskorišćene u našoj zemlji. Upravo male površine na kojima se proizvodi organska hrana daju veliku šansu za mala gazdinstva.
ORGANSKA proizvodnja velika je šansa za Srbiju, tim pre što mogućnosti koje imamo u ovoj grani poljoprivrede nismo još dovoljno iskoristili, odnosno, daleko smo od nivoa EU, ocenjeno je na Poljoprivrednom sajmu.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić smatra da se negativne posledice korišćenja GMO mogu pojaviti za 75-100 godina. Čačak prvi grad netolerantan na GMO.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, na čiji predlog je Škupština grada Čačka prva u Srbiji usvojila deklaraciju protiv prometa i upotrebe genetski modifikovanih organizama (GMO), smatra da se negativne posledice korišćenja GMO mogu pojaviti za 75-100 godina.
Nikola i Rada Grujičić dobili nagradu za projekat proizvodnje zdrave hrane.
Na farmi u Čurugu kompanije „Imlek” organizuje „Belo organik školski čas”, na kome se školarci kroz igru i zabavu upoznaju sa načelima organske proizvodnje mleka.
Skorašnji komentari