Proizvodnja organske hrane u pirotskim zapuštenim staroplaninskim njivama doživljava renesansu.
Stari, ali i novopečeni ratari u pirotskom kraju, nekadašnji industrijski radnici, sve su zainteresovaniji za proizvodnju takozvane organske hrane, koja odlično uspeva na zapuštenim i zaparloženim staroplaninskim njivama, obraslim u šipurak i glog, ili, kako ovde kažu, džigrak.
U selu Milanovo nadomak Vranja porodica Stojilković bavi se proizvodnjom organske hrane. Gazdinstvo se nalazi u dolini Pčinje. Zemljoradnji su se okrenuli i najmlađi članovi porodice, jer, kako kažu, nisu imali mnogo izbora.
– Moj deda se bavio zemljoradnjom, zatim otac, a pre šest godina i ja sam se upustio u nešto što nisam baš najbolje poznavao, ali ispostavilo se da od zemljoradnje može lepo da se živi – kaže Sava Stojilković, po obrazovanju turistički tehničar.
Na jugu Srbije raste interesovanje za organsku poljoprivrednu proizvodnju. Mali posedi idealni za gajenje hrane bez herbicida. Na ceni aronija, lešnik, raž…
Leskovac – U poslednje dve godine u organsku proizvodnju u Srbiji ulaze privatne firme i kompanije koje gazduju velikim površinama, ali i mali proizvođači iz seoskih područja, koji vide šansu da tako povećaju cenu i obezbede siguran plasman.
Na obroncima Kosmaja supružnici Zorana i Miodrag Radivojević uzgajaju organsku hranu. Pre osam godina biznis započeli na porodičnom imanju.
Između Lipovačke šume i obronaka Kosmaja u Barajevu, gde pogled puca na Bukulju sa desne strane i Avalu sa leve, i gde se ukršta ruža vetrova, na osam hektara plodne zemlje je farma porodice Radivojević. Sa njihove farme “Laf” je samo tokom protekle godine na trpeze ljubitelja organske hrane “servirano” 25 tona povrća, pet tona voća i 20 tona žitarica.
Političarima, ekonomistima i naučnim radnicima.
Dolaziš na ovaj svet, kao i obično, u sterilnoj bolnici, gde ti odmah odsecaju Prirodne korene. Kaleme te i uzgajaju hemijom. Za malog čoveka, ispravan početak bio bi, prirodno rođenje u savezu sa Porodicom i prirodan rast. Svaki Stanovnik Zemlje od rođenja ima pravo na svoje parče zemlje.
Osamdeset procenata obradivih površina u Srbiji moglo bi biti pogodno za organsku proizvodnju, kaže vlasnik eko-farme Vladimir Vlahović.
Da li se nekada, dok jedete svoj obrok, zapitate kako se postupalo sa tom hranom pre nego što je dospela u vaš tanjir? Da li ste razmišljali o putu koji je ona prešla kako bi stigla do vas i o tome šta je sve ta „hrana” doživela? Ako jeste, onda ste sigurno jedni od onih kojima nije svejedno na kakvim mestima jedu i gde kupuju svoju hranu, a to znači da ste postali svesni uticaja i važnosti koje zdrava hrana ima po naš život. “Neka hrana tvoja bude lek tvoj i neka lek tvoj bude hrana tvoja”, zapisao je Hippocrates i time postavio osnovni postulat zdravog života.
Sledeći korak mi je prelazak na biodinamičku, ili duhovnu poljoprivredu, po smernicama Rudolfa Štajnera. To je moj san! – kaže Milena Tatar, vlasnica organske farme u blizini Beograda.
Skorašnji komentari