Zašto organsko

…azotno đubrivo bi bio samo problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava…

Za radnike propalih firmi koji imaju kuću i zemlju na selu, poljoprivreda bi mogla da bude rešenje egzistencije.

Koliko nam GMO hrana ugrožava zdravlje? Modifikovani organizmi nose transgen iste vrste ili iz potpuno nesrodnog organizma, a sposobni su čak i da ga predaju potomstvu.

Izveštaj centara SAD za nadzor nad bolestima, pokazao je da su bolesti povezane sa hranom, porasle od dva do 10 puta u periodu od 1994. godine, kada je počela komercijalizacija Genetički modifikovanih organizama (GMO), do 1999.

Zahtev Evropske komisije da Srbija što pre promeni zakone o genetski modifikovanoj hrani kako bi mogla da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, domaći stručnjaci ocenjuju – skandaloznim. Srbija je godinama na udaru genetski modifikovane hrane ne samo iz uvoza, već i one koja se ilegalno proizvodi u našoj zemlji, a ukoliko se dozvoli uzgoj i uvoz GMO hrane, godišnje će gubiti pola milijarde evra.

U Srbiji se godinama na nekoliko hiljada hektara uzgaja genetski modifikovana (GMO) soja, uprkos zakonu iz 2009. koji izričito zabranjuje sađenje takvih biljaka i promet proizvoda za stočnu i ljudsku ishranu sa sadržajem GMO, upozorio je u utorak agroekonomista Miladin Ševarlić.

Otvaranje Srbije za genetski modifikovanu hranu ne znači i obavezno deklarisanje takve robe. Sadržaj GMO manji od jedan odsto ne mora biti naveden na etiketi.Opširnije: Etikete kriju mutirane gene

Znate onu priču ‘Carevo novo odelo’? GMO je upravo to. Mi svi treba da budemo to dete koje će reći da je car go. Budućnost su ljudi koji se bave organskom poljoprivredom, koji žive u skladu sa prirodom, koji priznaju prava prirodi isto kao što priznaju prava ljudima, kazala je aktivistkinja Vandana Šiva.

Po obrazovanju sam kvantna fizičarka, i fizičari dobro znaju da, kada uzmete deo iz celine ili ga izmenite, da to više nije ista celina i da se posledice teško mogu sagledati. To bi trebalo da znaju i biolozi. Veštački izmenjeni gen jednog semena jednom pušten u prirodni ekosistem može da utiče na milion načina na okolinu, i te efekte niko nije u stanju da sagleda.

Krilatica da “zdravlje ulazi na usta”, više se ne odnosi samo na pravilnu ishranu u smislu redovnosti obroka i njihovog sadržaja. Pitanje kvaliteta proizvoda koji stižu na našu trpezu postaje imperativ savremenog čoveka. Organska hrana sve više obuzima razvijeni svet zbog težnje da se zdravlje blagovremeno sačuva.

Uprkos zabrani, ni našu zemlju ne zaobilaze proizvođači genetski modifikovane hrane. Namirnice od sirovina kojima je izmenjena struktura, nemaju ni oznake ni upozorenja.

Zvanično je zabranjena, ali i u Srbiji se već koristi genetski modifikovana hrana. Uvozimo meso iz zemalja gde se uveliko stoka hrani žitaricama sa izmenjenim genima, namirnice se filuju raznim veštačkim dodacima, a gazirani napici bez šećera zasluđuju se sladom kukuruza, koji je prošao proces genetskog inženjeringa.