Kada organizmi iz prirode umiru, sama njihova smrt omogućava da počne novi život. Životinje i biljke, koje umiru u šumi ili na njivi, vremenom, pod dejstvom vode, mikroorganizama, sunca i vazduha pretvaraju se u zemlju sa dobrom strukturom, bogatom hranljivim sastojcima.

Prilikom uzgoja biljaka, uz primenu samo organskih đubriva, mi pratimo procese, koji se događaju u prirodi. Zato bilo koji organski otpad – lišće, trava, korov, delovi biljaka posle plevljenja ili orezivanja, uginuli insekti, ptice, drveće i biljke – moraju pasti na zemlju i ponovo se koriste, njihove posmrtne ostatke ne treba odnositi na smetlišta, deponije.

Priprema i korišćenje komposta važan je korak za ponovni ciklus korišćenja takvih stvari, kao što je ugljenik, azot, mangan, sumpor, kalcijum, gvožđe, fosfor, kalijum, a takođe i mikroelementi. Svi ti elementi su neophodni za potpomaganje bioloških procesa, koji u prirodi postoje. Mi obično postajemo, umesto toga, saučesnici ekološkog zločina protiv Zemlje, koji se može uporediti sa mineralnim ekstrakcijama površinskom metodom.

Kompost ima dvojak zadatak. S jedne strane, on poboljšava strukturu zemlje. To znači da zemlju možemo lakše da obrađujemo, imaće bolju aeraciju i dobre karakteristike za zadržavanje vode; povećava se postojanost prema eroziji. S druge strane, kompost obezbeđuje korisne hranljive supstance za rast biljaka, a njegove organske kiseline (naprimer huminska), omogućavaju da hranljive supstance, koje se nalaze u zemlji (naročito nerastvorljive) budu dostupne biljkama.

Dobra struktura, sastav i sadržaj hranljivih supstanci, su osnova za nastanak zdrave i plodne zemlje. Na njoj rastu zdrave biljke, koje su sposobne da se zaštite od insekata, štetočina i bolesti. Najbolji način borbe protiv insekata je korišćenje zdrave, životvorne zemlje, a ne otrovnih hemikalija, koje ubijaju korisni zemljišni život.

Autor: Jovan Drobnjak

Izvor: Zdrava Srbija